Imala sam izuzetnu čast i zadovoljstvo da otvorim jučerašnje vece i predstavim nasu poštovanu Lilianu Jakovljević Stavri i njen brilijantan prvenac - zbirku poezije “Jednočinka”.
Moja majka je radila u istoj školi sa Ljiljanom. Za vreme rata, 1999.godine, upravo Ljiljana je bila moja ulaznica za Kipar. Njena velokodušnost i saosecanje da pomogne je bilo veče od njenog malo stana. A ipak, bezuslovno mi je dala utočiste, i bila mi, kad je trebalo: majka, tetka, sestra i ostala prijatelj je za života.
Njena ličnost je karizmatična , zrači, leči i bodri. Odličan recept za pravog pisca. Jer,
Lilianino moćno biće je empatično za sve sto ga okružuje. Rečito je. Zna da se izrazi i da verbalizuje svako stanje duše. Ona se ne razbacuje pridevima nego radije iznosi činjenice – simbole koje nepogrešivo grade atmosferu trenutka. Magija njene poezije opčinjava upravo istinom i pitkoćom izrazavanja koje ističe iz nje kao misli – skoro automatski. Ona prepliće proslost i buducnost u sadasnjost. Sažima sva tri vremena upravo onako kako jedino i postoje: samo sada.
Ne, ovo nije slatkorečiva, rekli bi neki “ženska” poezija. Nije ni ženska, ni muška nego je pesma Jednočinke, onog suštinskog unutarnjeg bića koje se sadrži u svakom , u svačemu i u svemu.
Liliana dopušta Svom Bicu da bude šta god želi: vetar, tačka, pšenica ili Evin Adam.
Ipak, ova poezija je romantična: prožeta setom zaljubljenosti u život čak i na isteku vremena.
Hvala ti na svemu. Moja si velika inspiracija!
Nina Sumarac
Uvodna rec na grckom G-din Elmos
Moja uvodna rec na srspkom i recitovanje
MATERIJA
Misliš da si nešto A ko zna sta si u stvari Unutar svega ima nečega od druge materije U našoj patnjiima radosti Unašoj radosti necije pakosti U našoj dosadi ima čuda U našoj ljubavi ima bluda u nasoj lenjosti ima truda Svaka kriva je deo prave Svaki izgubljeni ključ je deo brave Svaka noć je deo dana U svakoj vodi je deo planine U svakoj punoći je deo praznine U svakom slobodnom je jedan rob U svakom krevetu je jedan grob Misliš da si nesto A ko zna šta si ustvari
Olivera Vulovic Nikolaou cita pesmu DANI
DAN 3
Postoje takvi dani u kojima omutavim i prosto blejim U kojima sam stranac ovde i tamo i svuda Dani u kojima: Želim sve! pretvaram u trenu u: Ne želim ništa! Postoje takvi teški dani u kojima mi se čini da drugi žive a ja tek bitišem Pa onda iznenada... Da je samo ovo život a sve ostalo koješta!
Gdin Venizelos Vasosou cita dve pesme na Grckom
sa Oliverom Vulovic Nikolaou
povezane univerzumom inspiracije sa Ljiljanom Jakovljevic
U dvorištu sećanja igramo školice naivna dečija igra Bacaš parčence crvene cigle daleko da ne dosegnem Skakućes po brojevima sve do odmorišta U svakom skoku ti si u vasioni U trenu lepršaš kao mala šarena ptica Svaki skok Tren bez povratka
Razvlačiš lastiš po plavetnilu jesenjeg neba Bivše devojčice Buduće starice Povezao nas je orbitom oktobarskih fotona Zauvek... Prva ženska zavera Omedjena teritorija Svadja i pobeda Razvlačimo razvlačimo sećanja